Vreme je da se setimo tela – svog najvernijeg prijatelja

Prošlo je još jedno leto u pokušaju da doživimo nešto lepo i ugodno.
Svako je od nas u tome uspeo najbolje što je znao i mogao. Sada dolazi jesen,
priroda će biti manje izdašna i postajaćemo polako svesniji kako se osećamo sami sa sobom.

Kako god da se osećamo, ugodno ili neugodno, zdravo ili bolesno, ispunjeno ili ispražnjeno, dobro je setiti se da je naše telo sa svojim brojnim sadržajima tvorac, nosilac i žrtva svih naših stanja. Ono je i uzrok i posledica. Svaka lična snaga ili slabost, fizička, psihička, mentalna ili duhovna, nastaje, raste ili izčezava u našem telu.

Telo je nezaobilazna osnova za ispunjenja naših snova, kakvi god oni bili. Celokupan naš organizam pokušava da nam omogući i zdravlje i sigurnost i radost i mir. Da li smo svesni šta sve naše telo mora da uradi da bi zadovoljilo naše unutarnje i spoljne prohteve? Ono nam je bliže od svega što postoji, ono je naš nezaobilazni dom, naš predani sluga i istinski prijatelj.

A kakav smo mi stanovnik tog doma, kakav smo gospodar svome sluzi i kakav smo prijatelj istinskom prijatelju? Da li smo svesni koliko je neizmeran i trajan pritisak života na nas i posledično na naš organizam? Telo je i fizički i fiziološki i biohemijski i psihički i mentalno u stalnoj borbi da održi homeostazu – prirodno stanje ravnoteže, stanje zdravlja.

Svaka naša slabost- od fizičke do mentalne- neizostavno se, pre ili posle, ispisuje na našem telu ili u njemu. Tada popušta homeostaza, a slabost ili krutost tela postaje uzroko celog spektra drugih slabosti i krutosti. Naše telo vapi za razumnim vlasnikom koji neće biti infantilan potrošač života i svoga organizma, a posledično žrtva vlastite nezrelosti.

Telo ima granice do kojih podnosi nepoštovanje, preterivanje, zapuštenost, nemir, strah, stres. Kada se ta granica pređe u trajanju ili intezitetu, počinju da slabe mišići, organi, cirkulacija, metabolizam, posustaju hormoni, neurotransmiteri, popuštaju nervni i imuni sistem. Na psihomentalnom planu slabi snaga volje, gubi se kontakt sa radošću i kreativnošću, izčezava samopouzdanje, traže se i nalaze krivci na sve strane. Život izgleda komplikovaniji, sadašnjost teža, a budućnost zabrinjavajuća. Jednom rečju naše telo postaje vreća psihofizičkih toksina. Ali mi ljudi smo čudesna bića, sposobni da shvate i izbegnu destruktivni vir samozapuštenosti.

Sada je vreme da vratimo život svom najvernijem prijatelju. Da mu iskažemo zahvalnost što ga imamo, što nam nesebično služi. Jogom ćemo
naučiti da se družimo sa njim. Sa poštovanjem ćemo ga opuštati, naprezati,
iztezati, uvrtati i obrtati. Vratićemo mu nadu da njegov vlasnik nije bezobzirni potrošač. Vežbanjem ćemo obnoviti snagu i vitalnost svim funkcijama tela i omotačima bića. Preko tela, daha i uma komuniciraćemo sa vlastitom stvarnošću i životom. Vratićemo kvalitet, homeostazu – ravnotežu u svom njenom rasponu, od fizičke do mentalne. Telo je nosilac svih neograničenih sadržaja našeg bića i treba mu samo malo podrške. Zato pokrenimo telo, pokreni dah, pokreni svest,pokreni sebe, pokreni život.

Dobro došli na vežbe. Joga centar Novi Sad vas neće razočarati.

Slobodan Milićević – Ćići

Advertisements