Priroda ljubavi

Svaka ljubav je žudnja za proširenjem. Mi smo iz dubina nesvesnog primorani da tragamo za vlastitom izvornom širinom jastva, a svaka je ljubav nagonski tok ka sigurnosti stečenoj proširenjem sebe kroz nekog drugog ili kroz nešto drugo. Krajnji cilj svakog bića je da se izbavi klaustrofobičnog osećanja vlastite ograničenosti i dosegne punoću trajne ispunjenosti.

Mi ne volimo fenomen u koji smo zaljubljeni, mi volimo upotpunjenje koje nam taj fenomen donosi ili bolje rečeno kome se nadamo. Vremenom uvidimo da smo se kroz ljubav sveta obogatili manje ili više, ali isto tako znamo ili naslućujemo da to nije dovoljno. Zato je za upotpunjenost ljudskog života neophodna i ljubav i za ono što je samo celo – ljubav za samospoznaju.

***

Nature of love

Every love is a longing for expansion. From the depths of the unconscious we are forcedto seek our own original dimension of self,and each love is instinctive flow to the security, acquired by the expansion of ourselves through someone or somethingelse. The ultimate goal of every human beingis to relieve itself from claustrophobic feeling of its own limitation and to reach the fullnessof lasting fulfillment.

We do not like phenomenon in which we are in love, we love the complement brought by that phenomenon, or better to say, the complement we hope we will get. Over time,we realize that, more or less, we enriched ourselves through love of the world but we also know or suspect that it is not enough.That is why, for the completeness of human life, love for that which is whole by itself is also necessary – a love for self-realization.

Advertisements